SRB
Logo

Metode i lečenja

Šum u uhu

Šum u uhu i lečenje, Dr. Vukoje, Novi Sad, Srbija
      Tinitus ili šum u uhu je misteriozan simptom koji,
      uprkos mnogobrojnim teorijama i naporima da se
      pronikne u njegovu suštinu i omogući lečenje, ostaje
      i dalje nerazrešen patogenetski mehanizam.

      Možemo ga definisati kao "subjektivnu percepciju zvuka
      koji ne postoji". Najčešće se manifestuje kao zujanje,
      zvonjenje, pištanje, brujanje ili pucketanje u uhu ili glavi.


Etiologija tinitusa je različita: od cerumena do tumora. Može se pojaviti gotovo kod svih bolesti slušnog aparata, upala, toskleroze,o pstrukcije tube, Menierove bolesti, oštećenja sluha, tumora slušnog živca, tumora mozga, kardiovaskularnih oboljenja, anemije, povreda glave, dijabeta i dr. Retko se otkrije samo ORL dijagnostikom. Dijagnoza i terapija šuma u uhu iziskuju konzilijarnu kolaboraciju više medicinskih specijalnosti na čijem je čelu lekar otorinolaringolog. Dijagnostički postupak obuhvata kompletnu audio-vestibulološku evaluaciju, CT temporalne kosti, MR glave, itd... Pulsirajući tinitus zahteva obradu kardiovaskularnog aparata, posebno vratnih arterija. I pored brojnih dijagnostičkih metoda i ispitivanja, etiologija šuma često ostaje neotkrivena, a patofiziologija je i dalje enigma.

Tinitus je interesantan ne samo zbog česte pojave kod osoba sa oštećenim sluhom već i zato što može postojati i kod potpuno zdravih ljudi. Nema korelacije izmedju inteziteta šuma i stepena bolesnikove patnje tako da ovaj relativno bezazlen simptom može subjektivno opteretiti bolesnika i izazvati čak i suicidalne namere.
Tinitus može imati karakter tona (visokotonski,niskotonski), karakter šuma, biti pulzirajući, javiti se povremeno ili biti trajan. Kod oko 5% populacije se javlja stalni šum jačeg inteziteta koji subjektivno smeta pojedincu i ometa ga u svakodnevnom životu.

Kod gotovo svake pete osobe povremeno se javlja tinitus različitog tipa i trajanja. Kod starijih osoba javljanje šuma je učestalije. Tinitus se manifestuje kao objektivni akufen (kada se čuje i od strane druge osobe) i subjektivni koji doživljava samo pacijent i koji je znatno češći.

Nije opisana posebna predispozicija vezana za ljudski faktor iako su distoničari i psihički labilne osobe sklonije šumu od ostalih. S obzirom na školsku spremu šum je učestaliji kod osoba sa višim stepenom obrazovanja. Zbog navedenih tegoba oko 15% bolesnika stalno ili povremeno uzima sedative. Smatra se da su hipotalamus i limbički sistem odgovorni za emocionalnu komponentu šuma, dok korteks velikog mozga služi za njegovo svesno prepoznavanje. I pored toga više od 20% pacijenata ne može da pronađe pravi termin kojim bi opisali šum koji osećaju.

Pacijente uglavnom interesuje da li mogu rešiti svoj problem i na koji način. Poslednjih godina pokušana je primena različitih metoda za prevenciju i lečenje tinitusa, ali rezultati često nisu bili uspešniji od placebo efekta. Treba shvatiti da tinitus nije bolest već simptom tako da ne postoji jedinstvena terapija u njegovom tretmanu. Postoji mnogo različitih lekova koji se primenjuju u terapiji šuma. Najčešće je to kombinacija vazoaktivnih supstanci i sedativa. Metoda retreninga je danas aktuelna. Njen cilj nije smanjenje inteziteta šuma već smanjenje bolesnikove reakcije na šum, zapravo, privikavanje na šum. Sem toga, bolesnici sa šumom moraju izbegavati potpunu tišinu jer se u tišini pacijent više fokusira na šum, odnosno jače ga čuje. U takvim slučajevima muzikoterapija može biti od pomoći. Takodje i biostimulativni laser se preporučuje kao vid terapije kod osoba sa otogenim šumom. Njegov efekat se ogleda u boljoj metaboličkoj aktivnosti oštećenih ćelija unutrašnjeg uha i njihovoj bržoj regeneraciji. Ne treba izostaviti i druge metode kao što su: akupunktura, hipnoza, alternativna medicina, bioenergija,itd., kojima mnogi pribegavaju,ali čija je efikasnost diskutabilna.

Lečenje mora biti usmereno na bolest koja je u osnovi tinitusa. Često se poboljšanjem pratećeg oštećenja sluha šum u uhu smanjuje. Iako nema definitivne terapije za tinitus, simptome pacijentima može olakšati i aparat koji se nosi iza uva, a koji emituje muziku koja maskira šum. Nasuprot tome postoje izveštaji u literaturi o uspešnosti lečenja akufena-šuma, posebno kohlearnog porekla, instalacijom dexasona ili lidokaina u srednje uho. Farmakološka osnova za to je saznanje da male doze ovih medikamenata lokalno deluju na smanjenje intrakohlearnog električnog otpora i sprečavanje nepravilnog pražnjenja cilijarnih ćelija.

Lečenje se provodi ambulantno instalacijom jednog od navedenih medikamenata kroz bubnu opnu u srednje uho , svaki peti dan, tokom četiri seanse. Osobe koje imaju oštećenje sluha uzrokovano oboljenjem srednjeg uha ili lezijom Kortijevog organa, a pate od nepodnošljivog tinitusa, prvenstveno su kandidati za ovu terapiju. Svetska iskustva pokazuju da se kod tih osoba ovom metodom postižu znatna poboljšanja u lečenju.

Smatra se da nije opravdana primena ove terapije u lečenju tinitusa tonalnog karaktera kod bolesnika sa senzorineuralnom nagluvošću vezanom za retrokohlearno oštećenje. Brojni medicinski eksperti se slažu da je potrebno izraditi preciznije kriterijume za praćenje uspeha lečenja i izbora adjuvantne terapije kod ovih pacijenata, a posebno adekvatno regrutovati bolesnike pogodne za primenu ove metode.

Dr Vukoje Novak je prvi primenio ovu metodu na prostorima bivše SFRJ, a potom i objavio svoje rezultate u radu: Naša iskustva u liječenju tinitusa transtimpanalnom primjenom dexasona, Symp.Otorhinol.Yug 22(1987)1-2(55-61).

Specijalistička ordinacija za bolesti uva, nosa i grla
kliknite na sliku za uvećan prikaz