SRB
Logo

Metode i lečenja

Hrkanje i slip apneja kod dece


  Kao što je poznato hrkanje i noćna opstruktivna apnea nije ,"privilegija," samo odrasalih,već se susreće i u dečijoj                 populaciji.Prevalencija ovih sindroma varira,zavisno od uzrasta i konstitucije i kreće se od 4 do l5%.Učestalost pojave nije vezana za pol ali jeste za ugojenost.


Lečenje hrkanja i slip apnea kod dece, Dr. Vukoje, Novi Sad Lečenje hrkanja i slip apnea kod dece, Dr. Vukoje, Novi Sad
Za dijagnozu ovog sindroma kod dece je dovoljan klinički pregled uz pozitivne anamnestičke podatke

Tonsilectomia i adenotomija u preko 95% slučajeva rešavaju problem hrkanja i apneje kod dece (Ellman Sugitron 4.0 Dual

Najviše zabrinjava činjenica da je sve više dece sa prekomernom telesnom težinom.Istraživanje u kojem je pregledano više od 200.000 dece predškolskog uzrasta je pokazalo da u Srbiji višak kilograma ima čak 13% pomenute populacije. Lekari obično ronhopatiju kod starijih smatraju uobičajenom, a kod dece patološkom i nenormalnom pojavom.

Kulminacija frekventnosti bučnog spavanja u dečijoj poplaciji je u uzrastu od 3-6 godine.Čujno disanje beba je predmet mnogobrojnih medicinskih ispitivanja. Poseban aspekt predstavljaju konsekvence koje ova pojava može ostaviti na psihosomatski razvoj deteta. Hrkanje kod dece počinje obično odmah čim zaspu.Može biti udruženo sa respiratornim pauzama.Kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja upozorava roditelje da se nešto dešava.

metode uvulopalatofaringoplastika


Hrkanje beba je alarm koji zabrinjava roditelje celog sveta.Zavisno od stepena i mesta opstrukcije simptomi mogu oscilirati po intezitetu i učestalosti.

Kod beba se ispoljavaju u svakom položaju tela za razliku od odraslih gde su najprisutnije pri spavanju na leđima.Uzrok su slabi mišići vrata i kolaps vazdušnog puta.

Američka akademija za poremećaje sna strogo preporučuje roditeljima spavanje beba na leđima.Misli se da je ta pozicija najprikladnija u sprečavanju sindroma iznenadne smrti deteta u kolevci. Etiologija ovog sindroma nije u potpunosti razotkrivena,mada se pauze u disanju navode kao glavni krivac. Uzrok čujnog disanja kod dece je najčešće uzrokovan uvećanim krajnicima,naročito trećim koji je smešten u gornjem spratu ždrela.
Ova pojava u većini slučajeva uglavnom nestaje iza šeste godine života. Krajnici se iza toga perioda postepeno smanjuju,a orofaringealni prostor proširuje. To je odraz opšteg rasta i razvoja celog organizma pa i glave. Nestabilan mehanizam disanja može dovesti do pojave apneje i kod dece sa normalnim gornjim disajnim putevima.

 Adenotonsilarna hipertrofija je najčešći uzrok hrkanja i pauza u disanju u dečijoj populaciji.Ovakvo stanje tokom budnosti ne dovodi do bitne opstrukcije vazdušnog puta,ali tokom sna može izazvati nestabilno disanje i hrkanje.To se dešava kod dece čiji su gornji disajni putevipredisponirani da kolabiraju tokom sna ,usled anatomskog ili neuromuskularnog defekta.

Pitanje: zašto mnoga deca ne hrču a imaju krajnike ? Da li je problem čisto anatomskog karaktera.Nesrazmer između veličine tonsila i šupljine gde su smešteni je ključan. Naime,nekada mali treći krajnik može dovesti do postnazalne opstrukcije kod dece sa plitkim epifarinksom,dok u drugom slučaju veliki adenoid,a širok gornji sprat ždrela , ne remeti respiraciju.Centralni medijatori ,koji bi trebali da stabilizuju disanje u toku spavanja mogu biti ,"okidači," i dovest do pada tonusa orofaringealne muskulature kod takvih pacijenata.

Nepčani krajnici,koji su kod limfatične konstitucije ili upalnih stanja izrazito hipertrofični su uzrok vazdušne okluzije. Mobilne tonsile, koja se sreće kod astenične konstitucije, pri jačoj inspiraciji se uvlače prema stražnjem zidu ždrela i sastaju u medijalnoj liniji,te u kontaktu sa uvulom i nepcem formiraju uslove za nastanak opstrukcije. Sličan mehanizam,samo obrnut,dešava se kod ekspiracije,kada ih izdahnuti vazduh distancira od medijalne linije i stražnjeg zida ždrela. Smene zatvaranja i otvaranja vazdušnog puta koje se dešavaju na ovaj način manifestuju se kako pri inspiraciji tako i pri ekspiraciji glasnim spavanjem.

Drugi ,danas dosta čest etiološki faktor vezan za nastanak ove pojave je prisustvo alergije nosa i sinusa, koja se sve više susreće u dečijoj populaciji.Ona može biti periodičnog(sezonskog) ili stalnog karaktera,i dovesti do većih ili manjih respiracijskih smetnji,odnosno do povremenog ili stalnog hrkanja.Takođe,i neke deformacije u nosu,kao devijacija nosne pregrade, ubrajaju se u stanja koja mogu biti odgovorna za nastanak ovih problema.

Ne treba zaboraviti i polipozu nosa, jednostranu ili obostranu,čiji je odraz na patofiziologiju ovog fenomena jasan. Postoje još i neki drugi ,više anatomsko- morfološki faktori koji se znatno ređe susreću kod ovih pacijenata,a odnose se na disproporcije između pojedinih organa i mesta gde su oni smešteni.


Lečenje hrkanja i slip apnea kod dece, Dr. Vukoje, Novi Sad Lečenje hrkanja i slip apnea kod dece, Dr. Vukoje, Novi Sad

Uvećani krajnici

 Pauze u disanju uzrokovane
makroglosijom (prevelik jezik)

deteta sa Down sindromom

Makroglosiju (preveliki jezik) i retrognatiju (pomerena donja vilica prema nazad) ne treba izostaviti iz etiološkog repertoara ovih patoloških stanja. U slučaju da se radi o kraniofacijalnim deformitetima dolazi u obzir i cefalometriska obrada.Pulsna oksimetrija nam može pružiti podatke o zasićenosti krvi kiseonikom. Polisomnografija kao i nazofaringoskopija se preporučuje kod djece iznad 5 godina starosti.

Kriterij za postavljanje dijagnoze nisu u potpunosti usaglašeni,ali se smatra da AHI > 1,i SaO2 < 92 su parametri koje treba uvažiti.Apneično -hipopnoične epizode traju kod djece obično 3-4 sekunde.Ono što brine roditelje,a i lekare su reperkusije ovih pojava na sveukupno zdravlje deteta. Ispitujući takvu decu na mnogobrojnim institutima primenom različitih psiholoških testova, konstatovano je da ona imaju mnoge probleme u dnevnom ponašanju. Brojni simptomi i poremećaji koji se manifestuju u vidu anoreksije,neuroze,nemirnog sna,sisanja palca,grickanja noktiju,čupanja kose, pa sve do noćnog mokrenja su daleko češći kod apneičara nego kod zdrave populacije.

Sem toga takva deca su na časovima nastave često nezainteresovana,otuđena,sa slabijim radnim učinkom i vladanjem.Kardiološkom obradom ovih pacijenta u oko 4% slučajeva nađene su promene na EKG i srcu koje su direktan odraz višegodišnjeg uticaja apneje i hrkanja na ovaj organ. U prilog tome ide i činjenica da se nakon eliminacije uzroka hrkanja stanje vrlo brzo normalizuje.

Enuresis nocturna(noćno mokrenje u krevet) je višestruko prisutnija kod dece hrkača.Terapija kojom se otklanja uzrok apneje i hrkanja daje vrlo povoljne rezultate u eliminisanju ovog neprijatnog sindroma. No,ono što je bitno kod dece, to je da se jednostavnim otorinolaringološkim pregledom uzrok hrkanja lako otkriva.Nisu potrebna skoro nikakva dodatna ispitivanja jer su pomenuti etiološki faktori okuloskopski, uz primenu par instrumenata, vidljivi.

Sem toga,i terapija hrkanja kod dece(misli se na hiruršku), je kurabilna. Rutinskim operativnim zahvatom odstrane se tonsile,ispravi nosna pregrada ili eliminišu polipi i hrkanje prestaje. Svako dete koje hronično hrče, sa periodima prekida disanja u toku spavanja ,treba detaljno pregledati i otkriti mesto opstrukcije. U nekim zemljama ova grupa pacijenata se podvrgava sinogramskom ispitivanju tokom spavanja, pri čemu se dobijaju relevantni nalazi značajni za dijagnostiku ovih sindroma.

Deca koja pate od problema hrkanja i apneje često imaju i poremećaje u dnevnom ponašanju. Na časovima u školi su pospana i dekoncentrisana. Učestalost noćnog mokrenja u krevet je kod njih daleko prisutnija, nego kod zdravih. Kod beba i male djece ispod dve godine bučno spavanje se može utišati ako zaspu sa cuclom Zapravo kod korišćenja cucle jezik se priljubljuje uz zube,ostavljajući retrolongvalni put širim i time eliminiše opstruktivno disanje. Ispitivanja su potvrdila da upotrba cucle povoljno deluje na miran san i da sedmero od deset beba koje koriste”pacifier”ne hrču.