SRB
Logo

Vesti iz kompanije

Dr Novak Vukoje: Hrkače ne podnose ni žene ni ljubavnice | Dr. Vukoje - Specijalist za bolesti uva, nosa


Vesti
Gradske face
12.09.2015 u 11:21h
Pregleda: 2575
Komentara: 1
Izvor: mojnovisad.com / Fotografija: Zoran Stanišin
 
Dr Vukoje u medjima

Dr Novak Vukoje: Hrkače ne podnose ni žene ni ljubavnice

Dr Novak Vukoje nije rođeni Novosađanin, ali za nešto više od dve decenije koliko boravi u našem gradu učinio je mnogo da se u gradu mirnije spava. Zahvaljujući njemu mnoge poznate face iz sveta sporta, umetnosti, kulture, ali i svetske politike svraćale su do Novog Sada. Velika većina naravno anonimno, jer je im rešavao problem koji baš i nije za javnost - hrkanje.
Prvu operaciju hrkača izveo je upravo u našem gradu, sa sremske strane, u Vojnoj bolnici u Petrovaradinu, a od tada je izveo preko 1.000 operativnih zahvata i spasio mnoge brakove, učvrstio mnoge narušene ljubavne veze i doneo mir u kraj koji je noću bio bučan zbog “testerisanja”.
Jasno nam je zašto u niski vrlo poznatih ljudi koje je rešio problema ne želi da priča ni o jednom imenu konkretno, jer se poziva na lekarsku etiku da štiti identitet pacijenta, izuzev ukoliko sami ne odluče da o tome javno progovore. A bilo je i predsednika država (jedan od njih i pokojni predsednik Libije Moamer Gadafi), ministara, NBA zvezda, osvajača olimpijskih medalja, pevača... razumljivo, nije prijatno da se javnosti obnaroduje kako je neko došao da reši problem hrkanja. Njegova posebna operativna metoda Arko-palato-uvularni flap (APUF) dobila je u Moskvi 2008. godine na sajmu inovacija “Arhimed” zlatnu medalju, ali već se tada ova metoda primenjivala na velikom broju klinika po svetu. Danas se u 30 zemalja hrkanje leči po njegovoj operativnoj metodi.
 
Dr Vukoje u medjima
Ali, on je i pored raznih poziva i pirlika da u inostranstvu nastavi svoju karijeru, ostao u Novom Sadu, a u Petrovaradinu poslednje tri godine ima kliniku gde pregleda i leči pacijente. Kao ORL hirurg, nisu tu samo hrkači, već i drugi pacijenti, ali je po lečenju hrkanja postao prepoznatljiv u regionu pa se mnogi rađe odvaže da dođu do Petrovaradina, nego po istoj metodi budu operisani u svom gradu ili svojoj zemlji.
– Mene štošta veže za Novi Sad. Rodio sam se u Vojvodini, u Sečnju, gde sam išao u osnovnu školu. Srednju medicinsku školu sam završio u Zrenjaninu, a studije medicine na Univerzitetu u Sarajevu, kao i specijalizaciju, a tamo sam i magistrirao, postao primarijus. Jednu godinu medicinske škole, odnosno treću godinu završio sam u Novom Sadu, bile su takve okolnosti. Ali sam se tom gradu vratio nešto kasnije. Pola radnog veka, kao lekar specijalista, proveo sam u Sarajevu, a pola u Novom Sadu – kaže dr Novak Vukoje za mojnovisad.com.
 Dr Vukoje u medjima

Kažete da se problemu hrkanja sa medicinske strane kod nas nije pridavala posebna važnost. Vi ste se tim problemom bavili dosta dugo pre prve operacije. Kako su kolege gledale na vas u to vreme?
– Kada sam održao prvo predavanje u Beogradu 1987. godine brojni profesori medicinskog fakulteta su se smejali temi hrkanja. Kasnije su mnogi od njih došli kod mene na operaciju jer su ih dovele mlade ljubavnice kojima je smetalo hrkanje. Više im nije bilo smešno moje predavanje. Shvatili su da je to isuviše ozbiljna stvar. Tom problemu nije se pridavalo ni malo važnosti. Tek kasnije su ušli u tu sferu medicine, medicine sna. Čovek osam sati radi, osam sati odmara i osam sati spava. Ako vi uništite tih osam sati spavanja, odnosno ne spavate kako bi trebalo, kakvi onda ujutru idete na posao, kako funkcionišete? Taj zvuk može da vas podseća na riku lavova, mukanje krava, predenje mačke... a intenzitet može da ide preko 90 decibela, što je kao da vam metro ili teški kamioni prolaze kroz sobu. To su socijalni aspekti.

Jel hrkanje opasno po zdravlje?
– Obično hrkanje je socijalni problem, nije opasno po zdravlje, ali ugrožava onoga ko spava sa vama. Razgovarajući sa brojnim pacijentima, rekli su mi da ne vole noću da putuju autobusom, jer zahrču i onda se ceo autobus uznemiri. Čak se dešavalo da vozači zaustave vozilo, jer ne čuju rad motora od buke. Kad odu u hotel, traže sobu na kraju hotela, u stanu imaju izolovanu sobu, žele sami da budu. Bilo je slučajeva, situacija gde je muža napustila žena, odnosno otišla na terasu da spava, pa čak je i kućni ljubimac koji mu je spavao kod nogu, otišao od njega. Tek su se posle operacije i žena i pas vratili u krevet. Još jedan primer, zvali su me iz jedne ambasade iz Beograda, kažu, cela ambasada ne može da spava zbog “noćne muzike” ambasadora. Oni su to predočili ambasadoru i lekar koji ga je lečio rekao je da ne može ništa da uradi. A ambasador je rekao da je osoblje preosetljivo. U Norveškoj i zapadnim zemljama, česte su situacije da žene odvedu muža ili verenika prvo na zvučnu detekciju, pa ako hrče, ona odloži prsten. Brak je za ceo život, ali takav pakao neće niko da trpi. Jedna žena je rekla: “Nisam se razvela zbog njegovog neverstva, nego zbog hrkanja”. Toliko je muž hrkao da je tu buku čula i kada nije tu. To je taj socijalni aspect, vrlo nezgodan. Sa profesorom Radomirom Čolakovićem, koji se bavi psihologijom, obrađivao sam jednu grupu i objavili naučni rad, prvi naučni rad u Evropi koji obrađuje te nesrećnike koje žive sa bučnim spavaocima, bilo da su u pitanju žene ili muškarci. Videli smo u kakvu depresiju polako tonu i na šta im liči život, a ne mogu da nađu rešenje ni razumevanje da se to svede na normalu.
 Dr Vukoje u medjima

Ali hrkanje ipak može biti i opasno po zdravlje?
– Kada govorimo o posledicama hrkanja, notornog hrkanja, čija je terminalna faza slip apneja - prekidi disanja tokom spavanja, ono tek ostavlja posledice na organizam. O tome se danas mnogo piše, rade se naučni radovi, istražuje se to polje koje pripada medicini sna, kako bi se tome stalo na kraj. Svakih nekoliko godina izađe neki novi aparat, sprava protiv hrkanja... i pojave se nove intervencije i operacije. Znači, svet ne posustaje u traženjue metode da reši taj globalni problem. Hrkanju nismo skloni samo mi belci. Sve rase su sklone, bez obzira na pol, uzrast i rasu, položaj i status.

Vaša metoda APUF je, kako kažu, prilično efikasna. Šta operacija podrazumeva?
– Metoda koju sam razvio nakon hiljade operacija na ovom polju, dobila je zlatnu medalju u Moskvi. Šta sam tu uradio? Malte ne sam nepce presavio kao palačinku u fiksirao mu rubove. Nakon tog zahvata rub je postao rigidan, deblji i čvršći i ne može da vibrira. To je suština. Jer kako nastaje hrkanje? Nastaje kada vazduh naiđe na suženo vazdušno polje, dobija brzinu, ubrzanje, snagu i onda on uzrokuje da neke strukture nepca, resice, jezika lepršaju, kao nezategnuta jedra na vetru i proizvode zvuk koji nazivamo hrkanje. Tu je narušen vazdušni put od nosa do traheje, postoje određena suženja i baš na ta suženja kada naiđe vazduh dolazi do problema hrkanja i bučnog spavanja. Zato se operacije rade. Šta je cilj dijagnostike i operacije? Cilj je da nađemo koje je to suženje, i da li ima jedno ili više suženja. Kada kažu da operacija nije uspela vrlo verovatno je da ima više suženja. To je isto kao kod kola, imaju 4 točka, mogu biti dva izduvana, a dva si naduvao, ali opet ne može da ide kako valja. Tako je i kod hrkanja, nekad moraju i do tri-četiri operacije da se urade. I pored toga, kod nekih ljudi, ako postoji genetska sklonost, uspesi su dosta lošiji.
 Dr Vukoje u medjima

Paralelno sa istraživanjem na polju hrkanja, vi ste svoje rezultate i publikovali u knjige?
– Prva moja knjiga izašla je 1998. godine - “Hrkanje, kako ga sprečiti”. Tu sam već video da kod nas nigde nema literature o tome, ni kvalitetnih članaka. Moja knjiga je obradila tu materiju od A do Š. A 2003. godine sam objavio drugu knjigu “Hrkanje I noćno gušenje” gde sam dodao i drugi deo što je vrlo značajno, a to je između ostalog I podatak da prekidi u disanju mogu trajati od 20 sekundi do 2 minuta. Možete misiti u toku jednog sata kada čovek ima desetak tih prekida šta se tu dešava sa njim, kako mu funkcionišu srce, mozak i ostali organi, koji je to stresni deo. Onda sam 2008. godine izdao treću knjigu “Rez za miran san” koja obuhvata nove hirurške metode. Medicina je već napredovala. Bio sam u Americi nekoliko puta, na poznatim klinikama, jer su oni prvi radili te operacije, da vidim ima li kakvih pomaka. Tamo sam video nove metode i uveo ih u ovu knjigu. Tako da onaj ko se bavi medicinom i želi da više sazna, u njoj je sve mogao da nađe. I sad ove godine je izašla najnovija knjiga “Hrkanje i slip apneja, uzroci i lečenje” jer su, u međuvremenu uveli još jednu operaciju. Knjigu sam prilagodio za svakoga, za običnog čitaoca i za one koji se bave medicinom sna. Ubacio sam i mnogo slika jer je bitno da neko vidi kako izgleda na primer resica pre operacije, koliko je duga i široka i da vidi posle operacije kako izgleda normalna resica. Pacijent će tako bolje da shvati i razamisli šta bi trebalo da uradi, zapita se da li je to uzrok neprespavanih noći onih sa kojima živi. Hrkanje je staro koliko i samo spavanje. Ono postoji od kada postoji čovek. Hrkanju nisu skloni samo ljudi nego I životinje. Psi buldozi stalno bučno spavaju. U Čikagu sam imao dva nastupa na televiziji, gledali su me profesori sa medicinskog fakulteta, hitno si zvali urednika da me zadrži i poslali kola po mene. Otišao sam na fakultet gde sam upoznao i neke naše profesore koji su radili na ispitivanju leka protiv hrkanja i pauza u disanju. Eksperiment je završen na pacovima, a onda je došao red da rade na dobrovoljcima, zatvorenicima. Medicina nema magični lek koji može blokirati ovu pojavu. Od nje se ne umire, ali od nje se pati. Lek se traži i naći će se jer budućnost nije u hirurgiji sem kod teških anomalija gde imate uvećane nosne školjke, polipe u nosu, spušteno nepce, dugu resicu, uvećane krajnike... Negde će hirurgija ostati dominantna, ali to će biti manji broj slučajeva. Veći broj će se verovatno rešavati sa farmacijom. Kad ljudi hrču, to znači da su dobro večerali, dobro popili, legli, zaspali na leđima i sve predispozicije za hrkanje su tu. Neko dođe kući umoran, radio ceo dan, legne I kako zaspi hrče. Zašto? Umor mišića, jer mlitavost nastaje od umora. Isto tako kod uzimanja pića i sedativa. Telesna težina je jedan od glavnih faktora, iako i mršavi ljudi hrču. Kod onih sa prekomernom težinom se ukomponuju i druge stvari gde se masno tkivo deponuje u bazi jezika u resici u nepcu i smanjuje vazdušni put. Bitno je da smanje težinu i uz malu hiruršku intervenciju rešavaju hrkanje. Imate preko 20 vrsta operacija za lečenje hrkanja.

Postoji li rizik da oni koji se bave pevanjem ostanu bez glasa ili promene boju glasa nakon operacie?
– Ne. Operacije uglavnom ne remete boju glasa. Zanimljivo je da svirači duvačkih instrumenata manje hrču, zato što im je ojačan tonus mišića.

Jel bilo dosta Novosađana da im rešite problem sa hrkanjem?
– Bilo je.
 
U redu, znam da nećete da govorite imena, a da li među njima ima i vaših kolega?
– Operisao sam profesore sa Medicinskog fakulteta, asistente, kolege. Juče sam operisao jednu direktoricu sa Instituta iz Sremske Kamenice. Svi tamo sada pričaju o tome. To je uspeh, ali bude i neuspeha, polovičnih uspeha, to je živi organizam. Uvek idemo principom da što manjom hirurškom intervencijom postignemo uspeh. Nekad je taj uspeh i manji kod velike operacije. Treba izbeći komplikacije, jer svaka operacija nosi rizik, zbog anestezije, operacije, krvarenja, postoperativnih komplikacija. Zato prvo idem manjom intervencijom pa jednu, pa drugu, da ja njega uradim i da čovek može odmah posle operacije da ide na posao. To ljudi vole. Postoje velike operacije koje se rade u bolničkim uslovima i manje u ambulantnim uslovima.

Možete li se setiti vaše prve operacije iz 2000. godine kada ste prvi put izveli vašu operativnu tehniku?
– Prva žena je bila Zagrepčanka. Operisao sam je u Novom Sadu. Bila je žena koja je mamila uzdahe muškaraca. Svih muškaraca, osim njenog muža. Ona je toliko hrkala da je muž postajao sve nervozniji. Prvo se odselio u drugu sobu, pa u drugu kuću i na kraju u drugu ulicu. A onda se nakon operacije mir opet vratio u njihov dom. Ono što je interesantno jeste da niko ne može tako slikovito da opiše svoj problem kao žene. Na dve strane opišu svoj problem, ni sam ne bih mogao tako da sastavim rečenice. Jedna je tako konstatovala da hrče za Ginisa i da joj nema pomoći, a druga predstavlja sebe kao “ubicu mirnih spavaćih soba”. Ja sam ta pisma sakupljao i uneo ih u knjigu. A što se imena poznatih tiče koje sam prirodom ovog posla upoznao, za to ćete morati da se strpite. Trenutno prikupljam materijal i to će izaći u sledećoj knjizi koju pripremam.